Lakše je kad se kraj ne vidi

Poletjela su jata ptica

oblacima.

Tuđim krilima

neki dani lete na njima,

a ja samo sklopim oči:

lakše je kad se kraj ne vidi.

Zvijezde ubirem

ukradenim poljupcima.

Svijeća izgori,

ali tu još negdje svjetla trag ima.

Samo noći tamom sjaje,

lakše je kad se kraj ne vidi.

Kad svi snovi kao onda,

nije davno,

u lijenoj, dugoj noći

probude pitanja,

sneno jutro

kao opomenu samo,

na jastuk bijeli spusti

trag slanih svitanja

Jedan uzdah,

da nije preko broja,

u uzaludnoj čežnji,

ja kao poželim,

a,

kovač stari u njedrima

još kuje

onu potkovu od sreće,

da nekom udijelim.

glazba: Vinko Škaron

Zadnja suza

Jedna mi misal srce zatepli,

oči zamagli i tako mi rabi,

a ono ča se zasprave voli

smiron je smanun,nikad se ne pozabi.

Na glas govorin da mi j sejedno

da si mi tuji i da te ne triban,

o srići s tobun hitan ća misli,

a pred saki jih san opet zaziban.

Si moji smihi, se moje suze

tebi san pisala,

saku besedu san buševala,

va srce spravjala.

Nisu ni vetri, nisu ni dažji

zbrisali ime tvoje;

oprosti samo ča malo je mutno

od zadnje suze moje.

uglazbio: Voljen Mlakar

Daleki moj drugi dome

Od djetinjstva slušam priče

nostalgijom obojene,

o ljepoti jednog kraja

koji još čeka na mene…

Odavno se njemu spremam

srcu mojem omilio

djedovina zapisana

u svaki je srca dio.

Dignuti ću jednom sidro

zaploviti morem plavim

da se tom dalekom kraju

srcem svojim javim.

Da mu šapnem dobro jutro

skriveno u srcu mome

najljepši od svih na svijetu

moj daleki drugi dome.

glazba: Ivica Frleta

Ne boj se

 večeras

ja mislin na te,

jubavi moja, jedina.

Daj, kraj ove,

daj natoči

još jednu čašu

črjenoga vina,

nazdravimo

za se leta prohajala

i za jubav

ka j va sih tih letih spala

I zami me,

ne boj se ti ničega,

ča biš ti, to bin i ja;

ja tvoj san a ti moja…

Zami me i ne pusti,

daj mi, da ti se povin

Ne boj se aš od toga

ča ćeš mi dat

više ni ne bin.

glazba: Robert Funčić

Kad se na te domislin

Često se tebe domislin,

i još se pitan kako si

i… si sad tamo srićna šnjin,

ili  ti se i srce kadikad još pokaje?

Kad na te ja se domislin,

se prošlo naše oživi

i smanun opet tu si ti.

Na čas isto j se,

ali istina te odnese

A da mi je znat ča bi s nami bilo

da uspeli smo ostvarit naš san?

Mira mi ne da to pitanji smiron:

povij meni ti, aš ja to ne znan.

glazba; Robert Funčić

Vrni se ti jatu svojen

Ovdi čeka te mesto…

ko nan puno znači

i tvoj beli kušin,

ča ga sunce zrači…

Smiješ mi se z slike

ili oko vara?!

Na njoj si smo srićni

i još živa mat stara…

Vrni se ti jatu, svojen,

si te dobro tu poznaju.

Pod našun poneštrun,

starun,

još tići kantaju…

Vrni se ti jatu, svojen;

čekaju te dica,

tvoja,

kumpanija čeka stara

i

sa jubav moja.

glazba: Duško Paro

Dve sine

Lulaju se z jutron vali

onako…Najlipje!

A sunce se po njimi

smije i rasipje…

A, z one strane

od obale

dve su sine pale:

jedna od mesta prazna,

kad san prošal,

a druga od kamika,

ki j na srce pal.

Sunce moje, razumi me,

i oprosti mi ča se s tobun

ja ne moren više smet.

Ako nisu još zaspali,

legnut ću na modri vali,

morda će oni ov kamik

z mojga srca znet?!

A, ako ga ni ne znamu

nosit će ga s manun skupa

dokli večer bu šapjala:

Sina se, va sini, kupa...

glazba: Damir Mičetić

Na tvojen pragu

Na pragu tvojen san

pa stanen; 

ja h tebi bin.

Kad korak još triba,

vrnjan se

i

bižin.

A tvoje usnice

telon mi proliju san:

te misli moje su,

nikomu njih ja ne dan.

Ča budi me,

sujeno je;

se sanje ukrade.

Zet more se,

dušu samo ne:

još volin te.

Još jedan dan pasa,

škuri se, poferman,

al misli moru se;

posred duše gori oganj.

Ča budi me,

sujeno je;

se sanje ukrade.

Zet more se,

dušu samo ne;

još volin te.

glazba: Robert Funčić

Nisi mi sujena

Još te, lipa moja, pogjedan usput,

lipa si, najlipja!

Ali ti meni nisi sujena

i nećeš bit moja.

Vidin, zlatni prsten njegov nosiš ti,

srićna si, jubjena,

A da ni tako, 

da j drugačije,

još često poželin.

Da mi j samo jedan dan,

da te zagrlin

i da ti povin

ono ča ne smin.

Da mi j baren jedan dan

da ti sebe dan

i da si moja

ti nesujena.

glazba: Vinko Škaron

Ti si pjesma va meni

Z jutron kad Rički zaliv

sunce već oglanca,

saka mu zraka zatanca

da val ne spi.

Prošeće belin žalon,

od gorja do mora,

nage tako lipote

nigdi već ni.

Va moru zrcali se

zlatni pleter mojga raja;

sunce zlatno  bušuje

i  grli moji biseri.

Zakanta mi duša sa,

lipje bit joj i ne more

aš od kućnoga praga

dražega na svitu ni.

Va moru zrcali se

boke svić od mojga raja,

sunce zlatno  bušuje

i  grli moji biseri.

Sad kanta mi duša sa

sopu mora mandoline

tu j i moja gitara

a ti pjesma va meni.

glazba: Duško Paro

Kad i kamik plače

Nisan razumela

zač često zaplače,

i zač suza vela

obrazon se tače.

Pretrudna j  usnula.          

odavno san vela

niš se već ne pitan,

ali reć bin tela:

Bolelo je, ćaće

i mater i mene

ča smo za te bile

blede uspomene.

Još zažuli grota

jednoga  pitanja:

Zač si slal mi robu

po dva broja manja?

Za južine vele

srce stisne  jače;

domislin se na te

kad i kamik plače.

Glazba: Vinko Škaron

Ne zovi me nazad više

Ne zovi me nazad više

aš se vrnut više niš ne more.

Na ovon se svitu, dragi,

vrnjaju samo pokore;

Ne zovi me nazad više

pusti mira duši more. 

Na ovon se svitu, dragi,

Vrnjaju samo pokore.

Do sad moja j muka bila

otapalo za tvoj led,

ali odsad, kako zgjeda

 i na te došal je red,

aš

najgore je kad ti više

ni mrzlo, ni teplo niš ne dela…

Ne, nis srićna radi tega,

to ni ono ča san otela…

Ne zovi me nazad više

aš se vrnut više niš lipo ne more;

na ovon se svitu, dragi, vrnjaju samo pokore!

Glazba: Hrvoje Hegedušić

Zalog od jubavi

Nanašen san mestu

a fališ mi jako.

Gjedan more

i molin ga z duše

da te vrne,

da ti povin tajnu,

ča j skrivena,

ča ju misli guše.

Nisan ti dospela

reć ča san otela,

da j va meni

zalog od jubavi.

Molin more

i potiho šapjen:

Čuvaj mi ga,

vrni i pozdravi!

Kad pritisne

južina na dušu,

strepnje lomi

vera - moja snaga,

more takne

strahi nagrišpani,

ruka tvoja

kod da brige draga.

More moje,

ne budi mu grubo;

se ča iman,

ovo sveto brime,

za nas čuvan. 

Falet niš mi neće

ako njega,

vrneš mi na vrime.

Glazba: Siniša Žigrović

Molo longo

Predvečerje, kad već zlatno

okupa Učku va sini,

a oblačić nad zalivon

va zalazu sunca pini,

roza vel se z neba spusti;

pozabila ga j nevera,

Kvarneron se raspu note:

Bel tempo si spera…

Molo longokad opre lumbrelu,

čuva zrcalo najdražega grada,

Riku mi celu.

Molo longalanterna se javi,

duša da sope i kanta:

Riko, jubavi!

glazba: Duško Paro

Kasne letnje večeri pu none

Nježno dragaj srce moje,

zavičaju moj,

da noć oživi sanje,

ča j sudbina,

ni ne znajuć,

krala.

Dragaj,

aš vrnut se nikako ne more

dar sveti

ča da

tepla materina gruda…

I dužan san ti, kraju moj, od vavik;

dragi glasi tvojih noćih zvone,

često fale miri ranorane zore

i one kasne letnje večeri pu none.

Tu je doma pjesma kumpanije,

tamo od šterne još se javi gitara,

a srićun zaiskri moje  none oko

za leta pasana, za vrimena stara.

Tu je doma pjesma kumpanije

leta pasana milo još zazvone;

za iskre sriće va njedrih ča gore

za one kasne letnje večeri pu none.

Glazba: Damir Mičetić                                            

Mama, hvala ti

Ah, ča bin dala za to

da mi j vrnut vrime

se od mojga ditinjstva,

slagat tebi živoj rime;

da te suncen ogrnen,

da te velon zlatnin draga,

da me oko tvoje miri,

da me poji tvoja snaga.

Mama, hvala ti,

se si meni dala,

podlagala rame

pod moje si brime.

Oprost prosin te,

za se ča nis na vrime,

ča ti vrnut nis znala,.

za se

mama

hvala!

Ah, da je j vrnut vrime

kad maj dani riše,

od rožic na proleći,

ča va vrtu nan diše;

da ti vinac od njih dan,

da te dihon on opije,

da ti saku suzu zbrišen,

da se oko tvoje smije…

Mama, hvala ti,

se si meni dala

podlagala rame

pod moje si brime.

Oprost prosin te,

za se ča nis na vrime,

ča ti vrnut nis znala,.

za se

mama

hvala!

glazba: Duško Paro           

Grišpe

Leh noć

z dahon od juga,

i vapaj zgubjena broda;

mučeća j tuga maglu spušćala,

se brazde j zakopala,

tvoje ime njin dala…

Mojin nebon misec opet caruje.

I ti

leh spusti sidro,

makni koltrinu slanu

aš ni mi draga

va tvojen oku tuga;

tebi j sujena druga.

Ali,

ura ni stala,

mojin nebom misec opet caruje,

kako vrime prohaja,

mojin nebom misec opet caruje.

Grišpe j popila plima

pokrila mehka pina;

srićna san, 

ja volin.

A ti,

da zaspe se tuge

i teplin da jutra sviću,

važgi sviću

za ono čega već ni.

glazba: Vinko Škaron

Jubav je srića najveća

Jutron ranin

kad se probudin

dotaknen te

da se uvjerin

da si pored mene

da istina je

Va meni se kanta

Jubav je srića najveća

na nas je oko hitila

va svoje kolo nas zela

srca su dva zatancala

Zaspin i z tvojin imenon

kad noć se ure pobroji

Tu j se na svitu

moje se

Tu je moj dom

i mi svoji…

;jubav je srića najveća

glazba: Ivica Frleta

Razumi me, prijatelu

Va kuću staru

smo dohajali,

okoli stola

se poslagali.

Ni bilo tesno;

se i karali,

ali voleli

i si štimali.

Došal san doma,

koferi spustil,

ali niš već ni

kod ča san pustil;

ni već ni diha

od sena i kuša,

se je sad prazno

i prazna mi duša…

Ti me razumi, prijatelu,

kad ne dojden tako često

aš za materinin stolon

već ne čeka mesto.

Ti razumi, prijatelu

i kad oko suzu skrije

aš od sih mi najdražih

već niman nikoga

ili:

Ti razumi, prijatelu,

i kad suza išće Boga:

Zač, od sih mi najdražih,

tu već ni nikoga?

Jubav

Lipo j ćutit da te iman.

Za saku se sinu

va oku tvojen

već naprvo kajen

Lipo j ćutit da te iman

a

se ča j va meni lipo ostalo 

va dobroj ti veri dajen.

Z dobrin te

onako z duše

želin dotaknut,

si oblaki z tvojga neba

poželin odmaknut.

Oprostit ti grihi želin

ča tek će grihon bit

teplo njazlo

za te želin svit,

da nježnost bude

vavik na svojen

i da z teplin podragan ti sanje,

da udomiš trudne misli

da valih  od nade

ne bude ti manje.

I

obuć

tvoj kušin

va morsku pinu

poželin često,

a va srcu svojen

čuvan vavik

za te

mesto.

glazba: Damir Mičetić

Pod zlatnin kjučen, anjele moj

Barke i mriže,

poskriveć bušić,

Lungo mare

i ti.

Se ovo,

spravno

va mojen srcu,

pod kjučen zlatnin spi.

Pozabil nisan

kako ti vlasi

z vetron mora

diše

i

tvoje oči,

zvezde

ča iskre,

kad va njih

misec

piše.

Za leta sa

lipota j' ta,

za sih never

je bavica.

kod krunica

je svitla roj

i va njen ti,

anjele moj!

glazba: Duško Paro

Morčići

Stavin morčići                                                         

od none svoje,          ,                                                         

rekla j da meni                                                                                                                   

najboje stoje…

I                                                                                

ričkin Korzon prošećen                                         

tebi nasprotu.

Pod orloj ću doć,                                                     

kod i saki put,                                                                     

z duga videt te                                                        

Ti

moj smih ćeš čut                                                     

kad srićna tebi poletin                                           

i 

kad mi bušić daš…                                                  

Zgor Trsata                                                             

noć kad tinja                                                           

morčići,                                                                    

ta nonina svetinja                                                   

su zavet od jubavi,                                                  

ča nas je spojila.                                                      

Rećini stari j

prekrižila,                                                                                                   

blagoslov je na nje zustila,                                     

kod zavet od jubavi                                                

s kun dicu j gojila..                                                  

Ta zavet je pustila                                                  

i tebi                                                                         

i meni,                                                          

zavet jubavi

glazba: Vinko Škaron                                             

Rasprti brime i počini

Ma kadi bila ja, moj dome,

srce te vavik i sakud išće,

aš niš ne more zagrijat dušu

kod ča j staro ognjišće;

Jedna riga zidon

rijavi zdolu,

aš dimjak se j zapustil.

Slika z ženidbe na čavlu visi

kega j još nono zabil.

Kroz razbijene brušijane

se veće se lulaju sine,

a zidi krase od pavučine

koltrina do koltrine.

Jedan  tić je njazlo svil na portunu,

zgjeda kod da j na straži;

morda me on razumet more

i zač si mi od sega draži.

Tu san ja opet, moja starino,

dome moj, jedini…

Tvoji mi zidi još i sad šapju:

Rasprti brime, počini.

glazba: Vinko Škaron

Kaštiga

Se koda j čera bilo,

niš se ni prominilo.

Još mi fališ jako…

Zval san te,

nisi čula,

nisi se obrnula,

ča j moralo tako?

Govorin: «Ni me briga»,

a život je kaštiga,

kad jubav te boli;

grdi su bez tebe dani,

aš ja te ne volin

niš manje

leh lani.

Va tvojen oku vidin ja

saku suzu

ka koda me moli

da se oprostin

i uzdah jedan mi zmami,

ki vavik va grlu mi zapne…

A ni,

da ja bez duše san,

ma ne znan kako,

se  ča j bilo

da sad pozabin,

pa mučeć taren suzu

ča žuli

a z oka ne kapne…

glazba: Damir Mičetić

Daj se nasmij

Još oko rosi,

topi one teple besede,

kod da jih ni bilo,

kod da za nas više ne vrede…

Mašta kroji labirinti,

da igre duže traju,

život kaže rogi finti:

Ja pobjednik sam na kraju!

Ej, rudi zoro,

va črjeno nebo pituraj,

daj, zelen goro,

kap lipote, da bu lipji kraj;

triban pjesme pastira…sih,

po sebi prolij njihov glas

i jubavi bar ki stih:

zdravo sime-lik za nas.

Daj se nasmij, sunce moje,

črna noć će pred te na kolena.

Oprosti mi i reci «da»;

samo ta jedna fali beseda.

glazba: Vinko Škaron                                             

Nesujeni zet

Neka ima ča već ne, neka ima on baš se;

niki ludi auto… neka ima se ča to.

Neka j njegov celi svit, ja njegova neću bit.

Neka j najboji za se, pa neka i voli me…

Zač me, mat moja, bar ti ne razumiš,

ča ne vidiš da mi on nikad ni značil baš niš?

Reci mi, zač se čudiš da ga ja ne abadan,

kad dobro znaš da z drugin srićna san?!

Zato, sad te lipo prosin, pomiri se zotin

da ja nikad neću i ne moren, bit šnjin.

Ma, on more bit va sačemu za pet,

a ča se mene tiče, leh-tvoj nesujeni zet!

glazba: Robert Grubišić                             

Leta pasuju

Skoro smo još dica bili

kad san ti on bušić dal,

se pomalo ti ofiral

i još se ča god proval,

hital se usput besede,

na sakon ispitu pal;

nisi mi nasela,

leh biš se nasmela

i nos zdigala zgoru

kod meni za pokoru…

Leta pasuju i se se minja,

a ja san skoro već stari mladić.

Da se domišjaš kad san ti rekal

da meni nećeš pobić?

Ne, nisi mi se još obećala,

leta biže tvoja i moja,

ali ja znan da dan je se bliže

kad ćeš zavavik bit moja!

glazba: Damir Mičetić

Budi mi blizu

Hiti besede i «ako» i «ali»,

aš to va jubavi

nikemu ne triba…

Samo va sumnji

nan to kadikad (kadagod) fali,

a srića j od sega

najvažnija.

Vavik mi budi blizu,

da srce moje

moreš čut

i vavik

sobun me zami,

da blizu

buden ti

kad misec je tu…

i kad se zvezde

raspu po nebu,

budi nježan ti;

samo za te ja san tu,

pa da dotaknemo

skupa

zvezdu,

od sih sjajniju…

I ne dajmo sumnji

nikad

mi

mesta,

pustimo srcu

da zibira besede

Morda jih čut

naučili još nismo,

a samo od srca

one i vrede.

glazba: Damir Mičetić                                 

Vrime nas je razdvojilo

Se misli moje

samo su tvoje,

sakuda s tobun san…

dobro ti jutro

poželin saki dan…

Sa tvoja pisma,

već pomalo stara,

po ne znan ki put

zniman z ormara

i se tvoje ponavjan besede...;

još vavik mi jednako vrede.

Vrime nas je razdvojilo,

kod da nas ni nikad ni bilo,

ali ja još pisma, tvoja

srcu stišćen

i va sakon

još te išćen:

išćen je ki, morda,

tvoj bušić ostal…

i vavik mi j jednako žal,

ča su one kapi z oka,

ke su pale,

si bušići oprale,

i ča ni jedan,

baš ni jedan

nisu pušćale…

glazba: Barbara Ćućić                                     

Srce na dlanu

Kad ja samo kraj tebe pasan

svoje srce spustiš mi na dlan.

Se mi se čini

da me razumiš,

kod da  me od vavik ti poznaš?!

Kad ja samo kraj tebe pasan,

svoje srce spustiš mi na dlan.

Se mi se čini

da te razumin,

kod da te odvavik i poznan…

Ti, najlipša, čujen ja glas.

leh prošapjaš veru va nas…

veru va nas.

Još pasalo ni;

volin te,

ča to ne znaš?

Još vrimena je,

jubav

da dan,

jubav,

da daš…

Još pasalo ni,

još prošlo ni…

Srića je za tebe.

Za te j sa jubav moja.

glazba: Ivica Frleta  

Kadi si mi jubavi

Ja, od kad za se znan,

samo tvoja san,

ča to već ne znaš?

Daj da ti se povin,

leh na te mislin,

mira mi ne daš...

Nebo moje,

čuvaj mi ga

i njegove brige utišaj...

Daj mu Bože,

kad ni doma,

skrati vrime,

dani ulipšaj...

Kad ja podragan praznu posteju

pitanji me isto zbudi,

vavik pitan:

Kadi si mi...kadi si mi...kadi..., jubavi?

Ni bez tebe dobro jutro,

ni dobrega ni već dana,

lahke noćiveć bez tebe ni!

glazba: Ivica Frleta

Na te mislin

Prva se j već zora zdigla nad Poje

i se po našoj travi diši.

Ovo Poje j i tvoje i moje,

ne pozabi i samo piši.

Ovuda si prve noći ti zgubil,

saki grmić, saki putić znaš;

onda, kad si mene z tancih pratil,

mladi misec bil je samo naš.

A sad, kad si dugo, na kraj svita,

mislin na te, tamo, na ton moru...

...kraj mene si jorgovani diše,

diše na te i na našu zoru

A zora j i jutros rano zarudela.

Našin Pojen šećen, još bosa.

Na tvoj list je jedna kapja sela...

Je l to suza ili j prva rosa?

Coda: A se diši, a se diši,

na te i na našu zoru...

glazba: Mario Milat

Nimaš vere

Se ča si mi govorila

na pravo j mesto selo,

saka tvoja beseda

va uših zvoni

i saki moj san je se tanji,

samo zadnja kapja nade

da j va tebi još nič ostalo

niz obraz toči moje priznanji

Znan da više va me nimaš vere

i da ne veruješ

da te ovo ludo srce još zasprave jubi

ali, zlato, niš ni kod ča j bilo

aš čovik zna ča j imel

tek onda kad zgubi…

glazba: Damir Mičetić

Zač nis ja za te

Jubavi,                                                                                              Kad glavu nasloniš

ne moren spat,                                                                                na tuje rame,

ča ćemo s nami?                                                                              nazdravjan sin

Da bar                                                                                              kod da j' sejedno:

još samo jedanput                                                                          Ni ona za me!

budemo sami!                                                                                 A kad te svati

Leh                                                                                                   va crikvu otprate,

jedan bušić                                                                                      va kantunu

i                                                                                                         suza će pitat:

ti bez glasa,                                                                                     Zač nis ja za te ?

ta mrva sriće za siromaha.                                                              Kad te svati

Tvoj                                                                                                  već skrozi

sad spravjaju pir,                                                                            pred oltar

dišeća si roža                                                                                   doprate,

srićna,                                                                                                jedna

va belon,                                                                                           skrivena

lipa,                                                                                                  će pitat:

a tuja si spoža.                                                                                 Zač nis ja za te?

Srićo,

moj život ti si.

Ča će mi se,

kad moja nisi?

glazba: Vinko Škaron

Si naši sinjali

Dažji,

bura tira vrime,

sakin danon se je gore.

Ča će ovo ča j' va meni,

kad bez tebe

niš ne more?!

Dažji,

bura tira vrime,

sakin danon se je gore;

va njedrih je ura stala,

bez tebe ne zna,

ne more.

Obahajan

mesta naša

čitajuć sinjali

ki smo za sobun pušćali

i sako tuliko

niki mi od njih

zasviti,

mučeći znak daje

da smo mi se daje.

Noći guste skoro da ne dišu,

va črno oblače tvoje ime,

a vrime

kod vrime,

sejno

vavik

zame sobun brime.

glazba: Barbara Ćućić

Kako se ti nosiš s tin

Se smo četiri doba

godišnja

nas dvoje mogli proć

za samo jednu noć,

a

na posteji

kadi i duga spi,

zakjela si se da jubav

nikad neće proć.

Sad

kad opet budu zvirali

si oni slatkoslani potoki,

ni važno

ki će ti buševat usnice,

aš

nikad niki neće moć

zapalit one lampice.

Ali sejedno bin imel nič za reć:

Ni mi ćaro kako se ti nosiš s tin?

Kad se va meni

već zavre,

kad srce

vanka

se zname,

kad

se biš za nikoga dal,

a niš

za se ne biš iskal,

ne broji se ki slaje zagrize,

aš

kad jubav - jubav navrize,

i okol vrata perji usede,

ne rabi reć ni jedne besede.

glazba: Damir Mičetić

Zgora lanterne

Tamo zgora lanterne

grota j' ta,

na njoj san jubav s tobun

upoznal:

vetar ti j' nosil vlasi,

tanac smo ludi tancali

z moren skupa,

z oka j' jedna suza tvoja pala,

z usnicami san ju znel,

a još ni danas ne znan

zač si plakala

kad san na glas prošapjal:

O, jubavi moja,

srićan san!

Ne znan

da ti znaš

kako meni rabi tvoja jubav

i samo me pogjedaj,

samo mi se obrni,      

aš se na svitu

si leh ti,

se,

meni.

glazba: Marin Margitić

Korak ili dva

Srce luduje

kad leh pogjedaš va me.

Se j' to već poznata priča,

a se j' drugačije,

samo ti se nasmijen.

Ča ćeš mislet,

pitan se,

ako pokažen

se ča bin

i

se ča poželin.

Ne fermuj me, ne,

ako prepustin ti se.

Nisan verovala

da će poteć jubav

od tebe.

I

na časić

kod da san sigurna

da ću lahko se,

a onda

va drugon

kuraj

pobigne.

Korak ili dva,

tako blizu smo do sna

da podilimo se misli

zdola duge,

bosi.

Tako malo fali

do našega sna

da

jubav nosi.

glazba: Ksenija Sobotinčić

Svijeća

Bijelim

cvjeta

moja ružica

dok ja

svijetom tražim koru.

Djevo moja,

usni sanak mjesto mene,

kada padne

plava maglica

dođi bliže sinjem moru,

ljubi zoru

usnama od rose snene.

Digni maglu

pod oblake

gore nebu plavom.

Ti si

svjetlo moje,

voljena,

buđenje si moje,

topla zraka,

sunčana!

O, ljubavi,

tu

ostani!

glazba: Ljubo Kunatarić

Moj kušćić zlata

Med nami su pale grde besede

teške kod grote,

a mučale su se one ča vrede,

Na ti rogi, živote!

Nismo se razumeli,

nismo se onda čuli.

Prošal si va svit beli,

nisi videl suzu, ka žuli.

Nisan ti reć dospela,

nisan te nazad zvala.

Se, ča san reć otela

va njedra san spušćala.

Ah, da san ti bar ime zaustila

kad si već na vratih bil!

Sad pišeš da si još vavik sam

i da me nisi pozabil.

I ja san ona ista

kod ča san i bila,

na istoj adresi ostala,

nisan se niš prominila.

Makar pasuju leta,

skoro će jih i pet,

drži me jedan kušćić zlata

ki mi nisi mogal zet:

z jednun rukun ja još vavik

opiran širon

samo za te

vrata

a va drugoj

jedna mića ruka pita:

Kad će doć moj tata?

glazba: Ivica Frleta

Daj njoj sriću

Od kad si ti prošla

ne znan ča želin.

Vani j' škuro,

nigdi sunca ni,

magle guste, teške,

sriće za me ni i ni,

aš se je črno već,

črno

va meni.

Od kad san bez tebe,

ne znaš,

ali,

ne spin.

Duga j' saka noć,

sivi oblaki,

samo

daž dažji,

nigdi mira ni.

Dojde mi va san:

On i srićna ti

i

zlo ti poželin,

a onda se kajen

i ne dan se

i molin se:

Ne, ne daj Bože, ne,

ne poslušaj me,

daj njoj su sriću,

magari i š njin!

A meni?

Meni snage daj

da ja na nju pozabin.

uglazbio: Damir Mičetić

Lastavica

Bila si mi

i noć

i dan

i misao svaka moja.

Gdje li si sad

ti,

nemirna?

Pusti mi trag

za nova svitanja.

Jer

još uvijek te misao dotakne,

sjećanje još grije.

A

ako te noć pomiluje

i utopli

proljeća topli dah,

možda se u mislima

nekad i sretnemo

i

propuštenu kap sreće

ipak ispijemo.

S vjetrom si

sjevernim,

lastavice,

odletjela

i

reci mi samo

jesi li gnijezdo,

na jugu

već savila?

glazba: Alan Crnković

Srebrni lancun

I ova j' noć,

jubavi,

tako lipa,

a

na oko neće san,

i, čini mi se,

si se judi vole,

samo

ja sama,

ti sam.

I tamaris se jednako zeleni,

sviti misec

nikad tako pun,

a

priko mora j' raširil krila

srebrni lancun.

Kad

tamo na pučini,

si jahači mora zapale prve sviće

i po rivi

par za paron

z usnicami dili slatki komadići sriće,

ja pošapjen:

ča tebi ne fali

leto na obali

kod ča fali i meni?

I:

za koga bor načinja

od iglic

posteju mehku,

kad tebe mi više ni?

glazba: Vinko Škaron -

Ne zapri vrata

Kad ti više stalo ni

ča srce moje govori

i

tuje slatke večeri,

kad piju oči tvoje,

ne pozabi reć mi Bog,

svitu kad se zaputiš

i

kad još puno znači

to

kako mi se ćutiš.

Nina, nena,

niš ne govori,

samo muči,

vrime za to ni.

I

ne zapri vrata skrozi do kraja,

pusti da svitla ostane trag.

Va svojen oku spravi

smiha

baren kap.

Ne,

ne zapri vrata!

Škuro ne triba.

Teško se na dažju važge luč.

I

za saki slučaj

sobun zami kjuč.

uglazbio: Vinko Škaron

Zami ovu jubav

Moji nemiri

si su spali va meni.

Na prstih,

sam

se češće se

ušujaš va moj san.

Su mi veru daj,

niš me već ne pitaj,

privij me na srce

i nikad ne pušćaj.

Probudil si jubav su

ča je spala va srcu,

a kroz nova raskrižja

bez tebe

ne moren ja.

Suze san pozabila,

ča je bilo, važno ni

i niš drugo ne pitaj,

leh zami jubav,

ča za te spi.

I daj da ti se povin

i ne boj se,

aš, više leh ča ćeš mi dat,

ja

ni ne bin.

glazba: Ivica Frleta

Daj se nasmij

Još oko rosi,

topi one teple besede,

kod da jih ni bilo,

kod da za nas više ne vrede.

Mašta kroji labirinti,

da igre duže traju,

život kaže rogi finti:

Ja pobjednik sam na kraju!

Ej, rudi, zoro,

va črjeno nebo pituraj,

daj, zelen goro,

kap lipote, da bu lipji kraj!

Triban pjesmu pastirih                  

sih,

po sebi prolij njihov glas

i jubavi

bar ki stih,

zdravo sime,

lik za nas.

Daj se nasmij, sunce moje,

i

črna noć će

pred te na kolena.

Oprosti mi i reci da,

aš

samo ta jedna

fali

beseda.

glazba: Vinko Škaron

Budi mi blizu

Hiti besede

i ako

i ali,

aš to

va jubavi

nikemu ne triba.

Samo

va sumnji

se to

kadikad fali,

a srića j' od sega najvažnija!

Vavik mi budi blizu

da srce moje

moreš čut

i vavik me

sobun zami,

da blizu

buden ti

i kad misec zijde,

i kad se zvezde

raspu po nebu,

budi nježan mi,

aš

samo san za te

tu

i da dotaknemo

onu samo našu,

od sih najsjajniju.

Ne dajmo sumnji nikad mesta,

pustimo srcu da zibira besede.

Morda jih čut naučili još nismo,

a

samo od srca

one i vrede.

uglazbio: Damir Mičetić

Kaštiga

Se

kod da j' čera bilo,

niš se ni prominilo,

još mi fališ jako.

Zvala san te,

nisi čul.

Nisi se ni obrnul.

Ča j' moralo tako?

Govorin,

ni me briga,

a život je kaštiga

kad jubav još boli.

Grdi su bez tebe dani

aš ja te ne volin

niš manje leh lani.

Sad

va tvojen oku

vidin saku suzu

ka

kod da me moli da se oprostin

i uzdah jedan mi zmami

ki

va grlu mi zapne,

a

ni da san ja bez duše,

leh

ne znan kako

se ča j' bilo

sad

da pozabin,

pa

mučeć

leh

otaren suzu

ča žuli

a z oka

ne kapne.

uglazbio: Damir Mičetić

Vrime nas je razdvojilo

Se su misli moje

samo tvoje.

S tobun

sakuda san.

Dobro ti jutro poželin

saki dan,

a

sa tvoja pisma,

već pomalo stara,

po ne znan ki put

zniman z ormara

i se tvoje ponavjan

besede.

Još vavik mi jednako vrede.

Vrime nas je razdvojilo,

kod da nas ni nikad bilo,

ali ja još

tvoja pisma

srcu stišćen

i

va sakon te

još išćen.

Išćen

je l morda

ki tvoj bušić ostal?

I.

vavik mi j' jednako žal

ča su one kapi, z oka

ke su pale,

si bušići oprale,

i ča

ni jedan,

baš ni jedan

nisu pušćale.

glazba: Barbara Ćućić

Z duše moje

Na toj groti

imena

još stoje,

zapišena: 

jedno velo

od jubavi

srce,

va njen

ti i ja.

I sad

potiho,

kod da j' sveto,

na ton mestu

i dah

zadržin.

Srce zastane,

još sejedno ni,

skoro da se ja

i

prekrižin.

Od peska smo kule gradili.

Tu,

kraj imen

ka blede

još čujen tvoje besede:

Se moremo mi

skupa,

jubavi!

Ali

more nemirno

kule j' zrušilo.

Ma,

ako j' i san,

ja sejedno znan:

z moje duše nećeš nikad van!

glazba: Vinko Škaron

Jubav je srića najveća

Diši jutro

kad se probudin,

dotaknen te

da se uvjerin,

da si ti uz mene,

da svoj živin san.

Va meni se kanta:

Jubav je srića najveća,

na nas je oko hitila

va svoje kolo spravila,

srca su dva zatancala.

Zaspin va tvojen naručju,

kad noć se ure pobroji.

Tu j' se na svitu,

se moje.

Tu j' moj dom

i mi svoji.

glazba: Ivica Frleta

Pod zlatnin kjučen

Barke i mriže,

poskriveć bušić,

Lungo mare

i ti.

Se ovo

spravno

va mojen srcu

pod zlatnin kjučen spi.

Nisan pozabil

kako ti vlasi

z vetron mora

diše

i

tvoje oči,

zvezde

ča iskre,

kad va njimi

misec

piše.

Za leta

sa

ta j' lipota,

za sih never

je

bavica,

kod krunica

je

svitla roj

i

va njen ti,

anjele moj!

glazba: Duško Paro

Sottobraccio

Na ovi vali života

nisi me parićal.

Samo si lipo povedal

i lipo mi dal.

Ovu našu jubav

ja čuvan kod zlato,

i nevera

kad zapriti,

ja ne dan se

va to.

Otari suzu na vrime,

ča niz obraz kliže

i

leh me nježno zagrli,

da budemo bliže.

Samo ćemo sottobraccio

zlomit

se nevere i tramontane,

aš niš jače od nas

ne more bit

ako veruješ va me.

glazba: Robert Grubišić

Leta pasuju

Skoro smo još dica bili

kad san ti on bušić dal,

se pomalo ti ofiral

i još sečagod proval,

hital se usput besede,

na sakon ispitu pal;

nisi mi nasela,

leh biš se nasmela

i nos zdigala zgoru

kod meni za pokoru.

Leta pasuju i se se minja,

a ja san skoro već stari mladić.

Da se domišjaš kad san ti rekal

da meni nećeš pobić?

Ne, nisi mi se još obećala,

leta biže

i tvoja i moja,

ali ja znan

da dan je se bliže

kad ćeš zavavik

bit moja!

glazba: Damir Mičetić

Obećanja

Va sakoj me misli

nježnost tvoja

zaziba,

dotakne mi telo,

se va meni te triba.

Kapjice od rose

mojun kožun

šetaju.

saka od njih

se poigra,

sakud one tancaju.

Okol nas va zraku

samo noć

ča diše.

Tiha čežnja daje

žeju ti,

žejun

piše.

Oblak smo

kamo nebo hita oko,

kad smo skupa,

jubavi,

tamo gori,

visoko.

Zami me,

kad nas takne ista sanja,

kad se daju obećanja,

ona,

za sa vrimena.

Zami me,

aš za niš na svitu

tu lipotu

ne bin otela zgubit

i tvoja,

samo tvoja ću bit!

Zavavik!

glazba: Damir Mičetić

Kad će vrime od kruha i grozja

Niš drugo ne triba

i niš ne čekajmo već,

leh

dojdi da čuješ

se ča ti iman lipo za reć.

Saki tvoj smih

i moja j' srića vela,

saka tvoja suza

i moje oko žuli,

srca su naša zakucala skupa

a mi smo jih,

srićun,

na vrime čuli.

Kad će vrime od kruha i grozja,

ona ura

za nas dvoje sveta,

rujan

ča raspliće drage pjesme,

tepli dani Mihojskoga leta?

Kad će vrime od kruha i grozja,

smokve zrele i mladoga vina,

da mi te

na vrata dopeju,

sunce moje?

Ti si ona prava,

jedna i jedina!

glazba: Vinko Škaron                                             

Oprosti mi, ako moreš

Se ča si mi govoril    a         

na pravo j' mesto selo,  

saka tvoja beseda                                                   

v uših mi smiron zvoni                                                      

i saki moj san                                              

se j' tanji,

a samo zadnja kapja nade              

da j' i tebi još do nas stalo    

niz obraz toči moje priznanji.        

Oprosti mi, ako moreš,

veruj sad sakoj besedi,

oprosti mi, ako moreš.

jubav je zalog ki vredi.

Oprosti mi, ako moreš,

sad molin te kod Boga

aš, čovik zna ča j' imel

tek kad ostane bez toga.

Oprosti mi, ako moreš

Znan da više nimaš vere.

Ne daj vetru da nosi se lipo,

priliku daj

i sebi i meni,

i poveruj,

poveruj još jedanput!

glazba: Damir Mičetić

Još si meni sve

Vajka pun gorčine

samo žuč san pija

misleć da san srce

nigdi davno već zgubija

i da ga

na njegovon mestu

više ni.

Našla si u meni

one strhe sve.

I jubav

i viru

dala si mi ti,

pokazala

sve pomalo

da je srce moje

na mistu ostalo.

Sad ni važno ča je bilo,

ča se mrež nami zbilo.

Moraš priznat, dušo,

da i lipoga je bilo.

Još si vajka sve meni

u mojen životu.

Tornaj mi se,

zvadi z njedar ovu grotu!

Vajka pun gorčine

samo žuč san pija,

misleć da san srce

nigdi davno već zgubija.

Sad ne zabi ča smo onda

jedno drugon dali.

Ne zabi naše pute

kojin smo šetali.

Beside još čuvan

ča su tamo pale.

Ćeš ih z mene zvadit

kad ti š njin zafale?

glazba: Damir Mičetić

Tako san malo jubavi tebi dal

                        Tu je zalog jubavi

sidro moje,

sudbina.

Jugo

mora nosi dih,

a sunce

grli Učki ramena.

Noć će

još malo,

skoro će,

svitla prva proziva

i vrime je

da Kvarner zavre sol,

aš oblak

črnin velon

sad misec pokriva.

Ja triban te tu,

su jubav mi daj

      i

samo se vrni.

Va toj je luki sriće

se moje ostalo.                                           

Tako san

 od jubavi      

 tebi malo dal.       

 Va sakoj misli                                                         

 srce

 tebi me j' pejalo,    

 pijan od čežnje                                           

 samo tebe san zval       

Čekaj me,

dušo,

brzo ću ti doć.

glazba: Aleksandar Valenčić

Ljubav je do neba

Mojim usnama

teku molitve

da još malo snage mi da

kad se ne može,

a sreću

kad usitne,

u prah pretvore,

daleke su duge

s tobom

dostižne.

Ti se samo nasmiješi

i oluje utišaj s tim.

I probudi mi nade,

da daljine sve uhvatim.

I ne gubimo vrijeme.

Ništa drugo nam ne treba.

I podijelimo snove.

Moja ljubav je do neba!

glazba: Vinko Škaron

Pljesak više nema ništa s tim

Ne zaklinji se,

vjernost pusti,

ne vjerujem ti.

Sve su već priče ispričane.

Zastor je pao na zadnji čin,

pusti da sve zaboravim,

Pljesak,

dušo,

više nema ništa s tim.

Zastor

kada se opet podigne,

tu bit ćeš i ti,

poželjet ćeš dio te svjetlosti.

Tebe će samo dotaknuti,

uzalud čekat ćeš zadnji čin,

pljesak,

dušo,

više nema veze s tim.

Pusti riječi sve

kada noć

utihne,

ne vjerujem ti.

Daj

da se od svega odmorim.

I suze su se

davno

umorile.

Svejedno će biti

i da oprostim.

Pljesak,

dušo,

više nema ništa s tim!

A

za te sam htjela

preokrenuti svijet,

tvoji su bili

i suza

i cvijet.

Ali

jutro će opet probuditi smijeh:

na putu do raja kiše operu grijeh.

uglazbio: Vinko Škaron

Zadnja misao pred san

Tiha sjeta noćas bdi,

ne da se.

Ušulja se šapatom,

od mora.

Da te barem dotakne,

daleka,

a tako blizu,

zora.

Poželiš li ikada

i

dugu

s valom kada zapleše na jugu,

ilí

kad zamiriše bor

prije bure?

Sve te čeka tu:

mjesec snove u pijesku traži,

veze sitne niti nemira,

maestral na harfi

još svira

moju zadnju misao pred san:

»tamo ti,

a ovdje ja «

Noći more valom miluje,

kraj mene

mjesto prazno je.

S tobom sviće svaki dan,

a

zadnja misao pred san

tiho priziva daljine.

glazba: Vinko Škaron                                                                     

Lakše je kad se kraj ne vidi

Poletjela su jata ptica

oblacima.

Tuđim krilima

neki dani lete na njima,

a ja samo sklopim oči:

lakše je kad se kraj ne vidi.

Zvijezde ubirem

ukradenim poljupcima.

Svijeća izgori,

ali tu još

negdje

svjetla trag ima.

Samo noći tamom sjaje,

lakše je kad se kraj ne vidi.

Kad svi snovi

kao onda,

nije davno,

u lijenoj, dugoj noći

probude pitanja,

sneno jutro

kao opomenu samo,

na jastuk

bijeli

spusti

trag slanih svitanja,

jedan uzdah,

da nije preko broja,

u uzaludnoj čežnji,

ja kao poželim,

a,

kovač stari u njedrima još kuje

onu potkovu od sreće,

da nekom udijelim.

glazba: Vinko Škaron

Kočija

Ljubav je

pjesma,

koja Nebo dotiče

kad širi krila notama,

a pjesma,

kao pjesma,

pjesmom ostaje

i kada krila

tijelu

polako

bliži.

Kako je lijepo ljubav doživjeti! 

Što za te ne bih?

Sve si mi ti!

Ukrast ću noćas

kočiju zlatnu.

Danicu molim:

Oprosti!

A onda

kada prva zora zri,

tamo čekaj me ti,

tamo

gdje dobrim duša ozdravi,

gdje

čovjek je čovjeku dar,

tamo mi sve pozdravi

i

lijepost upijaj svu,

da mi budeš odmorna,

kad dođe kočija zlatna,

ti,

moja Umorna.

glazba: Vinko Škaron

Leptir listovi

Još teško je.

Lanci

teški

svi,

kao okovi

stežu me,

ali,

kao tako mora bit.

Gdje su sada ludi vjetrovi,

leptir listovi,

što su grijehom usne dotakli?

Zvijezde više ne nudim:

kome padaju, kome trebaju?

Bolje je

da nebu ostanu,

za sretnike

a

kad te drugi povrijede,

jedno rame je

uvijek tu

za plakanje.

Suze slane

sve ću popiti

kao i uvijek

kao

da su

lijek.

glazba: Vinko Škaron

Kako bi ti samnom bilo neka ti bude i snjim

Još zadnji put poljubi me

za sve lijepo

kad smo bili zajedno.

Daj da nam ostanu dobra sjećanja

i

utišaj moja nadanja.

Još jedanput poljubi me.

Možda

na tren

zaboravim

da nismo sretni

kao nekad

zajedno,

a

možda i tebi

nije baš svejedno.

Ti sad odlaziš

i

sretan ti put!

Bit će teško preživjeti s tim.

Ali

kako bi ti samnom bilo

da si ostala tu,

neka ti bude i s njim!

Samo

poljubi me još jedan put.

Nekada sam bio u srcu tvom,

a

s mojih usana uzmi samo želju za kraj,

da ovako te voli i on!

uglazbio: Damir Mičetić

Ljestve

Reci

gdje si bio ti

onda kad su mrvili

jedno srce u komade?

Reci

gdje si bio ti

onda,

kad su trošili

prve snove, prve nade?

A

htjela sam ih tebi dati,

da možemo ljubovati,

ljubavi!

Htjela sam ih tebi dati,

da možemo srećovati,

srećo moja!

Kako sada mogu

ruži

vratiti latice

i

pobijediti sve

da i njih ti mogu dati

kad se rosa na njih vrati,

da te usrećim,

kad te čežnja meni zove,

da oživimo sve snove,

da nas ljube,

da se budimo udvoje

i da bude,

kao nikad da nam bude?

Ako

nekim usudom

tebi loše krene,

i tiha će molitva

od mene

kada ju moje strepnje

zvijezdama zauste:

da

svoje čarobne ljestve

do tebe

s neba

spuste.

glazba: Vinko Škaron

U brazdi od sedam kora

U brazdi od sedam kora

bijela jedra svile sjene,

a sjećanja, živa kao mora,

namreškani veo su od pjene.

I ovaj će mimo mene dan,

lijep kao i onaj ljetni san:

oleandri cvjetali su širom

a ljubav je opijala mirom.

Jedno dijete,

jedna žena.

S mislima i srce je na putu

negdje u daljine.

Suza

smijehom sakrivena:

Ništa nije, ne brini se, sine!

Još nemirno more valom pjeni

kao brat je

oluji u meni

i propinje,

na križ razapinje:

Umiri se, more moje sinje!

Rascvjetali rivom oleandri,

zaorao i sin sedam kora.

Lako skriti suzu u daljine:

Dobro sam ja, ne brini se, sine.

uglazbio: Ivica Frleta

Podilimo š njimi sriću da njin veća bude

Ma ča je lipo jutro probudilo ov dan!

Dišeći,

kod da j' roža,

sav vas je pun sebe!

Kod da j' naštikan!

Najlipji od sih ča znan!

Ma ča je lipo jutro probudilo ov dan!

Od sriće suza sviti,

z duše poželin

da jih čuvaju 

si nebeski anjeli.

Sriću njihovu

podilimo sad

skupa

si,

da veća,

još njin bude!

Daj Bog

da se tu ona udomi,

da žive va jubavi

O jubavi si kantaju,

pjesma nova,

pjesma stara:

Prijateli moji, živil!

Dvoje mladih gre z oltara:

Za se dobro va životu!

Kad srića se

na dvoje

dili!

glazba: Vinko Škaron

Zavičaju

Se moje j' tu.Oko ga draga.

Se ča j' blizu mojega praga,

ča mi j' va srcu, ča  smiron iman,

ja vavik sobun i sakamo ziman.

Se ča te više gjedan, moj kraju,

se j' veća jubav za te i veća voja

za kuću staru, ka blišći na suncu,

moju Ričinu i lihu sred Poja.

Se ča te više gjedan, moj kraju,

se  veća jubav za te va meni cvate,

a oni dihi pokošene trave

vavik mi diše kad mislin na te!

glazba: Robert Grubišić

Pisma soli

I noćas si u san meni doša,

da me budiš, stari škoju,

još zarana kad u mliko

Bog pretvara ti boju.

Paški tegsi materin,

spusti u valu niz stenu,

a cviton slavuje si maknu mi tinju.

Bore Veloga potoka grijala su sunca oka, zore,

resla krela od mladićov svih: trud i muka Jure,

sveta ramena, brime bure od Krštofula.

Preko mora kruh coviku je.

Oduvik sve moje.

Pisma soli od konobe,                                             Grube ruke - žuji križa,

sa šobine i ružmarina.                                            kapjo pota s kamariža,

Noći krade nostalgija                                              ma, ka botija dobroga vina

a duša se trudna pita:                                             i žmuj briga tvoje slane 

Zac te ni?                                                                 je meni…. Zac te ni?

glazba: Vinko Škaron

Mojapogača

Va tujini se živi za kraj šetemane

kad se po petku vrneš z dela,

ki žmuj vina

i pjesme z duga.

To j' ondi srića

i vela

i cela.

Reču mi da j' tamo

se ča mi triba:

Okoli tebe se lipo blišći.

Tu j' tvoj život,

tvoja bogatija

i priko pogače kruha ne išći!

Oni ne vide moju suzu

na kušinu

i ne razume ni onu

ča pjesma popije va vinu

aš

moja j' pogača

nič zasinsega drugo,

moja j' pogača

tamo nigdi dugo:

jedna kuća stara

još vavik bez fasade,

gole poneštre

duše moje

i pijat maneštre

na svitu najboje,

pijat maneštre matere moje.

glazba: Vinko Škaron          

Doć ću doma okol Stomorine

Lipa si mi,

valomoja plava,

kad je suncu

i doba

i ura.

Va srcu mi

oblačne ravnice

nagrišpale

južina i bura.

Tu

glas moje matere

počiva

i si njeji trudi

tu su tkani.

Najdraža si posteja,

i siva,

si sni moji

srcen zibirani.

Ča ti moren,

njazlo moje,

leh

tu pjesmu od srca.

Kad o tebi ona krene,

ono sakud zakuca.

Zapren oči,

da si bliže

i

čudno godi ova bol.

Oko vlaže ancipresi,

kuća stara,

prazan stol.

Se mi čuvaj,

moje

i

jedino,

do tebe j' put

samo

pez od mrine.

Za si moji dani

i blagdani

doć ću doma okol Stomorine.

glazba: Vinko Škaron

Večeri boje naranče

Jedno mesto

mene tamo čeka,

na kušinu od lavande

spi,

z jutron

galeb

dobri judi probudi.

Jedna sina

vavik

hlad mi dela,

a kad

z noći,

parte ribari,

trsu staron

brod obrnu mornari.

Sanjan svitlo od lanterne,

sinjal srcu,

moju luku

i

od sih na svitu dražu

teplu,

žujevitu

ruku,

zrelo grozji,

vino staro,

staru klapu,

zlatne zore,

večeri boje naranče,

sunce

kad dotakne more.

Jedno j' mesto mojega ditinjstva,

trdo sime,

koren brimena

i

se moje,

jubav za se vrimena!

glazba: Vinko Škaron

Štelika

Još će ovoj groti

od hijadu let

niko nimo vrime

dušu sobun zet.

Dice ni čut vani.

Težak je tu hod,

a ono jugo j' lani

zadnji potopilo brod.

Pokrila ga j' ruzina,

tamo, pod moren, kraj mula spi,

špag mu j' obrasla travina,

nikomu do njega ni.

Ni za blagdan tu ni sina,

da mat ga vidi bar.

Komu će sa ona ćaćevina?

Komu će pokojnoga dar?

Nikoga već tu ni.

A

jedne će večeri

škure  

šterika va noć 

zgoret,

a materi će leh

jedan reful bure

krunicu

z ruke

znet.

uglazbio: Ivica Frleta

Razumi me, prijatelu

Va kuću staru

smo dohajali,

okoli stola

se poštivali.

Ni bilo tesno,

se i karali,

ali voleli

i

si štimali.

Došal san doma,

koferi spustil,

ali niš već ni

kod ča san pustil.

Ni već ni diha

od sena i kuša,

se je sad prazno

i prazna mi duša.

Ti me razumi, prijatelu,

kad ne dojden tako često

aš

za materinin stolon

već ne čeka mesto.

Razumi me, prijatelu,

i kad oko suzu skrije,

i kad suza išće Boga,

aš, od sih mi najdražih,

tu već ni nikoga.

glazba: Aleksandar Valenčić

Pul ognjišća

Zarasli su si umejki,

ni već mejskoga vina,

ni nonićih već ni starih,

ni karoce

a ni kalesina.

A ča ne bi bilo lipo

podivanit opet pul ognjišća

za blagdani čez godišća

o semu ča j' bilo

i o onon ča vrime još navišća,

pa da dojdu si bekari,

tišjari i postolari,

a vinari da donesu bocun vina

i da bude fešta,

si kovači i melari,

kućeri, japneničari,

a oštari da rastoče bocun vina

i da bude fešta?

Neka počne fešta!

glazba: Vinko Škaron izvođač

Nigdi na svitu

Nigdi već na svitu ni te lipote:

tu zadiši more,

kuš i ružmarin.

Samo j' jedno mesto srca mojega,

one misečine,

pod kun srićna spin.

Ča bi srce moje

da mu ni mora,

škoja

i kanta od sih jubavi

kad crčki zacrče

potli večere,

i kad uz gitaru klapa zakanta:

Lip si mi, dome moj,

i ti, kućo stara!

Tu j' se ča znan,

se ča poznan!

Tu j' moj kamik bel,

srce si mi zel!

Ni te na svitu

nigdi!

Tu j' moj život cel!

glazba: Ivica Frleta

Nima više vele trate

Krik galeba ne cuje se dugo,

zaspali su svi trudni ribari.

Ne cuje se više:

Na zmorac! Na jugo!

Di je barba

ki za trate mari?

Ni kara ni cuti

ca ga s vitron šaju

priko vale

jedna

drugoj

strani.

Vrime je pokrilo pošte,

od gajetov više nisu dani.

Itali su velu tratu,

itali,                 

a sad od njih

nikoga tu više ni.

Kada san se torna doma

zadnji put

još su bili tri.

Zaspale su vele trate

i ribari umirili.

Tiho budi, more!

Na poštama samo đerlanda

za sve one ca su partili…

Sviću pali, more,

i tiho

budi tiho!

glazba: Vinko Škaron                                                         

Pod ulikun truda

Probudi mi se,

moj tepli žalu,

kad sunce

z jutron

tiho

po tebi hodi!

Daj mi se probudi,

najlipje more,

slana kapjo,

ča slatkin rodi!

Probudi mi se,

ti,

žejo moja, 

ka sakoj mojoj sanji

nemir udili!

Ja

pod poneštrun moje jubavi,

uz gitaru i prijateli.

Z Katedrale

zvona

kad te bude,

i ferali

oči kad zapru,

stari Grade,

stani mi se rano,

da vidiš sriću moju,

ča san tu,

aš

va tujini

nikad ni kod doma,

tuje sunce zagrijalo ni:

ča more,

ča suze,

ga popiju.

Tu,

pod ulikun truda

se moje spi.

glazba: Vinko Škaron

More

Kad more

z belin špagon

obavija svoje nago telo

i pini dno,

a duša mu se toči

priko škoja va noć,

Strel je ukralo nebu,

va svoja njedra ju j' zajelo

i nju će sad va đir,

aš kod da j' vražji pir

razliva tu moć.

A onda

zatanca vetra vel

slani

odzgora.

Za dno se j' sidron ćapal,

ma

i njemu će rogi

more,

ta pokora,

aš

kod da mu j' Mojsije palicu dal.

O, more, more, fermaj, pofermaj,

sirena zavapi i moli za kraj.

A more, more, ne da se, ne da.

Ča daje, ča zima, to Bog samo zna!

glazba: Mario Milat

Rika svetoga Vida/Tu mi mati vrata otvara

Razapeli bijele

hrvatske kaštele,

ali more,

mudrac stari,

po svojem posloži stvari

u zemlji djedova:

biserje je obalama darivati stalo,

da bi ono vječno u kamenu sjalo.

Kad Učka zavjesu spusti

na topla ognjišta stara,

Bog samo jednu zausti

i nebo vedrim otvara:

Rika svetoga Vida krene,

zavjet djedova do mene

korijene doseže:

Tu sam doma,

tu sam doma, sve me veže,

tu mi mati vrata otvara.

Razapeli bijele

hrvatske kaštele;

Primorjem i otocima

ponos teče potocima

u drevnoj potkovi:

Šaka soli, komad kruha i poštena roda,

uklesala u kamenu voda.

Kad Trsat i Grobnik skupa

nad Rijekom zapale svijeće,

Bog samo jednu zausti

i suze teku od sreće: 

Rika svetoga Vida krene;

zavjet djedova do mene

korijene doseže:

Tu sam doma,

tu sam doma, sve me veže,

tu mi mati vrata otvara.

glazba: Vinko Škaron                                 

Moj Sušak ima najlipji dih

Nisan razumela,

aš san bila jako mala,

zač ti j' moj nono

su jubav dal

i zač mu se j' vavik

z oka suza kalala,

saki put

kad je na vijaj šal.

Nisan razumela

kad je povedal

ča su Placa i Kontić

bili za njih

i taruć suzu z obraza

šapjal:

Moj Sušak ima najlipji dih!

Moj nono već ne naviga,

ne brodi,

ni starin Sušakon

već čuda ne hodi,

ali sad se i meni

on beli

i zeleni,

sad ga i ja zoven:

Moj dragi grade,

Sušaku stari, moj vojeni.

glazba: Heidi Rački

Mama

Da je još

biti blizu nje

kad se

iz svijeće

sjeta upali,

da se,

kao mali,

sakrijem.

U sva moja teška vremena

često je nosila moja bremena.

Dugo se već vidjeli nismo,

rijetko razmijenimo pismo.

Mama,

ne brini se,

sve su me stigle

tvoje molitve

i sve dobro od tebe,

a

što sam ti dao?

Mama,

suze su često za grijehe

što suncu kradoh osmijehe

a vraćati nisam ih znao.

Daj mi vremena,

za nju molim vremena,

Bože,  

jer samo ona

može

više nego što može

oprostiti.

Mihojsko ljeto

Zadnji dani Mihojskoga ljeta

kada već jutra dah

zrelim zri,

plavo nebo oblakom se bijeli

a sjećanja prizivaju mir.

Uhvati let zadnjega leptira

barem na tren.

Još

toplim

malo ogrni me.

Uhvati list

prvi kad padne,

produži vijek ljetu tom

Miholjskom.

Pjesma ta

kasnog ljeta

ne da jeseni:

Kamo ćeš ti?

Ostani,

ljeto moje,

da

s tobom ožive

snovi naši svi.

Još malo i prve će kiše.

Ljubavi,

čuvaj naš ljetni san,

I

sva trajanja toploga ljeta:

osmijeh svoj    

i sreću što te znam!

glazba: Mario Milat

Senjski karneval

U gradu pored mora

fešta kreće

od koje

nema veće.

Sve je živo, živije

karneval kad počinje.

Zove sve karneval  sve

i Senj uz more:

Karneval, karneval,

pjevaj do zore!

Malo ja,

malo ti,

svima po volji,

Senjski je karneval

od svih najbolji!

 glazba: Mario Milat

Zagreb, moj rodni grad

Sva su mi u srcu jutra,

svaki tvoj dan.

Često mi se u samoći

tiho ušuljaš u san.

Pa me budi,

bijeli Grade,

svaki tvoj zvon,

sladi život,

toplim grije

pjesme ove

svaki ton.

Kada jutrom sunca zrake

zagrle Grad,

snenim ulicama šećem:

Moj si Grade, uvijek mlad!

Tu,

na obalama Save

bijeli je dom,

tiha sjeta,

ljubav sveta

uvijek tu,

u srcu mom.

Zagreb, moj rodni grad

najljepših sjećanja;

neba plava kao lan,

i kad

sniježi dan.

Zagreb, o Zagrebe,

sva moja radosti,

još mi čuvaš stari sjaj,

tu se čuje kaj!

Čuvaj meni stari sjaj,

neka živi kaj!

Glazba: Mario Milat    

Svitanja u spomen na Ivu Robića

 Svitanja umiru jutrima,

 kad ih zarobi noć u sjećanja.

 Tamo si, u zvijezdama:

 sive magle

 skrile su pjesme svitanja.

 Još uvijek svi su tu,

 kao onda

 čekaju isti orkestar,

 da zasvira Spava dan .

 S tobom su

 i bijeli golubovi zaspali.

 Već.

 Svi se instrumenti umore

 kad ih svlada san.

Tragovi?

 Svi su tu zauvijek

u meni

i u mraku zasvijetle, sjaje se,

u pjesmi mi srca pokažu put,

a, s neba me i mjesec još lagano utješi.

I na tren mi se i učini da opet ću te čut.

(- glazba Mario Milat)

Hvala što On zemljom hoda

CD SV. OTAC PAPA IVAN PAVAO DRUGI U RIJECI 2003.

Iz Doline k Tebi stižem

a visine ne dosižem:

sve je više vapijućih glasova.

Molitve Ti mi usliši.

Dobrotom mi se približi.

Vrednuješ pokoru svaku,

daruješ mi sunca zraku,

kajanje u meni se budi:

Padanjem se k Nebu može,

hvala Ti, moj Bože!

Sveti Oče,

duh prosvjetli moj,

molim,

molim

za Blagoslov Tvoj!

Hvala što On zemljom hoda,

koju zovem svojom,

hvala što se umit mogu

i ja,

Ljubavi Tvojom!

Hvala što On mirom miri,

za dobro što svijetom širi!

Moj Pastiru

među svima

pomozi mi darovima,

da na putu ne zastanem:

u ime Oca i Sina

i Duha Svetoga!

Amen!

uglazbio: Vinko Škaron

Pod Križom utjeha…

U sivilu

sve Križ do križa do neba stoji.

Bezbrojni grijesi su moji.

Udijeli mi snagu, Bože moj

da mogu više i bolje,

daj mi moći i volje

jer

premalo dajem

spram onoga što trebalo bi,

premalo se kajem.

A, kome ću molitve

ako ne

Tebi?

Prigiba teret grijeha.

pod križem stalna je utjeha.

Kao i uvijek Ti me usmjeri

da mogu ponizno dalje

u vjeri

da pod nebom modrim

i ja mogu

zlo

dobrim.

glazba: Ljubo Kuntarić

Pastiri, pastiri…

Prosinac stari već je pri kraju,

sniga j' još malo,

a novi,

samo ča ni pal.

Sige obavile krovići prosti,

pastiri se stisli

va dnu svojih štal.

I blago j' tiho, naćas

kod da ga ni,

va jaslicah Dite blaženo spi.

Pastiri, dobri pastiri,

va tihu noć pojdite,

i Dite pohodite!

Nebo se j' va trenu pretvorilo va dan

kad su z onih sunčanih stran

Tri kraji pohodili Dite.

Zvezda njin z Neba put pokažuje.

Se je tiho,

se je mirno,

sveto.

Tiha se

anjelih

pjesma čuje:

Nijedna noć

kod ova

blažena ni,

rodil se j' Isus,

va jaslah na slami spi.

Marija z jedne, a Josip z druge strane.

Z molitvun štalica j' obavijena.

Ova je Noć sveta, sveta i blažena.

Uglazbio: Anton Mario Kamenar

Božić je radost va srcu

Božić je radost va srcu

kad samo triba dat ruku,

aš najveću oćutiš sriću,

kad ublažiš tuju muku.

I

kad križi nisu tvoji,

ne projdi mimo

leh

podloži rame

i pomori va nevoji.

Z drugin kad se dobro dili,

novo se dobro već raja,

va svetoj Božićnoj noći

jubav sih veže i spaja.

uglazbio:Anton Mario Kamenar

Srićo moja

Samo galeb more budi

kad friškina jutro nosi,

kad još teple slatke sanje

i

srića se

z trepavic

zarosi.

Tvoje ruke

okol vrata,

..

šapješ svoje žeje

Jubav nas je sebi zela

pa nas

sama

daje peje.

Srićo moja .. ……

………

prvo zore

note svoje

Jubav

piše

za te

glazba: Ivica Badurina

Otok od zlata

S one strane Šotoventa

Zelena počinje lenta

Krku lenta oko vrata

I mojeg

I tvojeg

Otoka od zlata

Sveti Dunat

jedna grota

tisuće života

priča

trpljenja

I tajni

tuga i ljepota

Što ono usred mora cvjeta?

Što ono zeleno morem šeta?

Zelen črnika

najljepša slika,

dok spava mirom Ponta di Galeta

toplim me griju sva krčka ljeta.

uglazbio: Robert Grubišić

Ča biš sad otel

Se, se si sobun zel

i više niš tu tvojga ni

Niš,

niš vrnut ne moreš,

ča j bilo

zavavik spi.

Ti pojma nimaš

ča je jubav,

samo si zimal

niš nisi dal;

život san svoj

bez tebe

va ovo malo mira

pospravila

i

grihi si san tvoji

za ovu mrvu sriće

pozabila

Reci

ča biš sad otel,

kad i bez tebe

živet se zna

reci mi

ča biš sad otel

kad te tvoj sin već ne pozna?

glazba: Ivica Frleta

Komadić neba plavoga

Ti nesrićo,

ča si dugo,

s kin si sad,

da mi j znat,

i jubavi moja

i se drugo,

reci

ča si mislela?

Ti, nevero moja,

moja tugo

s kin si sad, 

da mi j znat?

Ja san čovik samo

i niš drugo,

zdola neba

leh jedan.

Srićo

daj

pošpijaj

Teška j ova mira

dažja slanoga

Oblak moj

potiraj

Meni rabi

leh komadić

neba plavoga.

glazba: Vinko Škaron

Jugo

Jutrosrano  diglo jugo

vjetar neki lijeni

Još će jedan

val do rive,

na Ježevcu more pjeni

Kao uvijek kula stara

namigne tek okom,

kad bi

skoro do nje same

more jednim bijelim skokom

A

kad jugo zaljulja barke

i probudi marinu

Stražapotapša rame

Svetome Bernardinu:

„Ne boj se ti, starino,

za sva smo mi vremena

i

hvala dragome Bogu

nevere nam ništa ne mogu“

glazba: Ivica Frleta

Čežnja

Rekal san ti da me čekaš do proleća;

«kad črišnja procvate...»

Sad već znamo da će bit previše

da čekaš na me,

da čekan na te...

Se san tvoje besede,

od jubavi

spravila, 

si uzdahi,

ki su tako česti.

Va srcu su, 

na sigurnon mestu

Ne nahaja se srića na cesti!

Aš

kad se zasprave voli

i čeka...

i nada,

va oku  se čežnja čita.

Si bušići

usnice

i na dugo  ćute,

jedan traje, 

a drugoga pita;

na našen moru oni plove

a čekanji,

da črišnja procvate kroz vrime ?

Čežnja 

mu j  ime.  

glazba: Barbara Ćućić

Se mandoline i gitare

Opet budi me

ista pjesma

novi  dan

se mi najdraže

od kad tu rojen san.

Duga j ova noć,

saka misal tebi leti

i

kad nisan tu

pjesma ti govori:

Tvoja su svitla

rodni kraju

ono ča srce išće

i kad me tuče tuje more

ona mi zablišće.

O tebi,

lipi moj Kvarneru,

pjesme su stare,

a

zvuk mandoline i gitare

zavavik s manun gre.

glazba: Duško Paro

Vrime j za poć

Dokli god je nade

ća se ne gre,

dokli god je

bar kap nade,

ća se ne gre.

Kad ti j jako stalo,

ne vidiš se

a,

va meni j još za nju

i vere

i nade

i jubavi čuda

i... ća mi se ne gre

Prijatelu,

povij

kako daje?

I čera san

radi nje

pil

Na dnu sakečaše leh su rogi:

Ča ti j boje kad si ju zgubil?

Prijatelu,

dajmo onu našu

o jubavi,

ča j pasala

za jednu noć.

Kriv san

ča ju tako jako volin

i ča ne znan

da j

vrime za poć...

glazba: Damir Luketić

Koltrina

Ista j to kuća

ista poneštra

i

z crikve

isti čuje se zvon

Tu je koltrina

zad ke se skrivaš

isti j i on stari balkon

Ista me žeja još tebi zove,

zove me va moj stari kraj

da pod poneštrun

još jedanput stanen

i da pošapjen: Ne špijaj!

Isto j se

baš se

ma

vrime ni

i

na balkonu te ni već

i zad koltrine te ni već

a

kako srcu to sad reć?

glazba: Ivica Badurina

Zadnja suza

Jedna mi misal srce zatepli

oči zamagli

i tako mi rabi

A

ono ča se zasprave voli

smiron je s manun

Nikad se ne pozabi

Na glas govorin

da mi j sejedno

da si mi tuji

i da te ne triban

O srići s tobun

hitan ća misli,

a

pred saki jih san

opet

zaziban

Si moji smihi

se moje suze

tebi san pisala,

saku besedu

buševala

va srce spravjala.

Nisu ni vetri

nisu ni dažji

zbrisali

ime tvoje

Oprosti samo

ča malo je mutno

od

zadnje suze

moje.

Obećanja

Va sakoj me misli

tvoja nježnost zaziba,

dotakne mi telo

se va meni te triba.

Kapjice od rose

mojun kožun šetaju,

saka od njih se poigra,

sakud one tancaju.

Va sakoj me sanji

tvoja jubav zaziba

dotakne mi telo,

se va meni te triba.

Okol nas va zraku

samo noć kad diše

tiha čežnja i daje

žeju ti

žejun piše…

Oblak smo,

kamo nebo hita oko

kad smo skupa,

tamo gori visoko…

Zami me,

kad nas takne ista sanja

kad se daju obećanja

za sa vrimena…

Zami me,

aš za niš na ovon svitu

ne bin tela zgubit tu lipotu

i tvoja,

samo tvoja,

bit ću zavavik.

glazba: Damir Mičetić

Leta pasuju

Skoro smo još dica bili

kad san ti on bušić dal,

se pomalo ti ofiral

i još se ča god proval,

hital se usput besede,

na sakon ispitu pal;

nisi mi nasela,

leh biš se nasmela

i nos zdigala zgoru

kod

meni za pokoru.

Leta pasuju

i se se minja,

a ja san već skoro

stari mladić.

Da se domišjaš

kad san ti rekal

da meni nećeš pobić?

Ne,

nisi mi se još obećala,

ali

leta biže

i tvoja i moja

I

znan

da j se bliže dan

kad ćeš bit zavavik moja!

glazba: Damir Mičetić

Srićno ti

Sad

ča se mene tiče

srićno ti

Sad

kad smo z druge strane

jubavi

Kad su se zvezde nebo zlatile,

i

moje te molitve pratile?

Živet

naučil si me

ali

bez jubavi

ne

Ča će mi tvoj dobar dan?

Dobro san

Kad već jubavi ni

lahko se pozabi

i

niš od mene

leh

Srićno ti!

Samo si del moje prošlosti

i sad zvezde noći pozlaćuju

ali

za te

već ne padaju

glazba: Andrej Babić

Balada z Kvarnera

Za manun su si vijaji                       

sake luke del

a

va brazdi od mora

moj je život cel

Ni večeri nikad bilo

da san zaspala

a da prvo nis na more

bušić poslala

Brojin dani

zadnje ure

kod leta su već

a

si vali mora

znaju

ča ti iman reć

Saku san večer

za tvoje zdravji molila

još jedanput

mesto tebe

dicu bušnula

Sad me teple

ove drage

obale Kvarnera

lampadine

kih ja broj

i napamet već znan

Suza sriće

zapeče va oku

srce ludo kuca:
Doma san!

glazba: Robert Grubišić

Srce na dlanu

Kad ja samo kraj tebe pasan,

svoje srce spustiš mi na dlan.

Se mi se čini da me razumiš,

kod da  me od vavik ti poznaš.

Kad ja samo kraj tebe pasan,

svoje srce spustiš mi na dlan.

Se mi se čini da te razumin,

kod da te odvavik i poznan…

Ti, najlipja, čujen ja glas 

leh prošapjaš veru va nas   

Još pasalo ni; volin te,

ča to ne znaš?

Još vrimena je

Jubav da dan,

Jubav da daš…

glazba: Ivica Frleta

Ne čudi se

Tvoje su oči još iste,

ista ona  iskra tepli

leh tvoja,

ča san ju sobun imela

i čuvala,

jubavi moja,

pa se ti ne čudi

ča se još domišjan

onih tako teplih

naših

letnjih večeri i sad;

…ka i ka oćada

i ka i ka beseda.

Ma, ne čudi se

ča meni i sad

još se tako friško zgjeda.

glazba: Anton Mario Kamenar

Ča  nan je to tribalo

Bižin od tebe,

skrivan oči i tugu, niku tugu...

Za fintu san š njin,

a ti zagrliš drugu, niku drugu.

Va tvojen oku vidin leh jedno,

da srićan ti nisi

i

ni mi sejedno.

Samo mi priliku daj

da ti pomalo se povin

i veruj,

nisan već ista,

aš sad se dobro razumin.

Još je vrimena za nas

aš

puno j jubavi ostalo

pa

reci ti

aš ja ne znan:

Ča nan je se to tribalo?

glazba: Damir Mičetić

Noć punoga miseca

Dobro došla mi

noći miseca

zlaton pletena,

žejnon

kapjica vode z izvora.

Dobro došal mi

va moj tihi dom.

Se te j tribalo,

na te čekalo,

tebi šapjalo.  

Dobro mi došal,

jubavi,

moja priča si bez kraja,

zavavik,

meni  sujeni

i

putnik

i

jubavnik,

Dobro došal mi

va moj tihi dom,

se te j tribalo,

na te čekalo…

Dobro mi došal,

jubavi,

moja priča si bez kraja,

zavavik

meni  sujeni

i

putnik

i

jubavnik,

misecu moj,

velon,

pokrij mi more

da na mehko

leć

se

moru

sanje,

rojene

va ovoj noći punoga miseca.

glazba: Robert Funčić

Par običnih riječi

Svake noći sam

još joj nazdravljam čašom vina

i još ubirem njene poljupce

s kušina.

Srušila je naše gnijezdo

ali svejedno

pozdravi je, moja zvijezdo!

A ti, mjeseče,

pričuvaj joj sne,

kad srce zove

zaobiđi je

i postelju njenu na kojoj leži;

pusti mi je neka mirno spi

Ponekad joj još

dođi ti u sne

i spusti kraj nje

moje nemire,

par običnih riječi,

dvije il' tri:

 „pazi na se“,

„Bog“

il'

 „kako si?“